Šta ste Vi? Posmatrač, prolaznik? Učesnik? U jedno sam siguran – Vi ste već posmatrač. Ako se sada trgnete, isključite pregledač, ponovo ćete biti prolaznik. Ali, ako ovo ponovo negde i nekad zapazite ili Vas nešto podseti – setićete se ovog teksta i shvatiti da ste bili posmatrač. Jer, kažu da ljudski mozak sve pamti. Možda se desi i da krenete da se raspitujete. Raspitivanje i bogaćenje znanja čovek ne može sam obavljati, bilo da se snalazi pomoću prirode, ljudi ili literature. Tada čovek kreće da ostavlja tragove u sebi i oko sebe i postaje učesnik. Nakon bogaćenja znanja, može stati. Zašto? Iz 1001 razloga, različitih razloga, od kojih svaki može biti imaginaran, kao san, kao arapska noć ili realan – jer osoba nije više zainteresovana ili je prisiljenja da ostane van domašaja daljih saznanja i da prestane o njima govoriti ili da govori subjektivno, iz opet istih onih razloga zbog koga je i stala. Kao što vidite, znanje, ukoliko ne raste stalno, ukoliko se stalno ne nadograđuje postaje neinteresantno ili počinje nekontrolisano da ostavlja trag svugde kao korov. Zato, dobro razmislite da li Vam je neko saznanje toliko zanemarljivo i neupotebljivo. Jer nećete ni primetiti, nećete čak ni trepnuti, a oko Vas i/ili u Vama će rasti livada. Opiće Vas mirisi, boje, zvuci – i ostaćete posmatrač. Možda ponovo učesnik. Ali više nikada nećete biti onaj isti stari prolaznik.
Ako se trgnete ili vas neko trgne – razumećete da u stvari niste ni posmatrač. Jer ne možete istovremeno biti i posmatrač i učesnik. Kada niste spremni na debatu, kada se zatvorite u sebe, postajete goli učesnik koga posmatraju, kako god žele, provociraju. Tada tek postajete posmatrač, jer više niste sami. I imate mogućnost da učestvujete. A kad se učestvuje, ostavlja se trag – a oni koji Vas posmatraju u prvim redovima, oni najbrže njuše i tragove i najradije pretpostavljaju vaše korake. Postanu opsednuti Vama, jer što ste bliži, bolje vidite. Shvatite da ste jedinka među talasima sačinjenom od ostalih jedinki, ali Vi tad možete napraviti korak, moćan kao što krik ptice napravi lavinu, mahanje leptirovih krila uragan. Ako nadjete trenutak, moćićete da utonete u mirnije vode, gde nećete samo biti nošeni. Tada shvatite koliko je pojedinac bitan i koliko nekad mnogo toga zavisi od odluke pojedinca. Jer će mnogi da se pridruže Vašem podvodnom svetu. Oni koji prate Vaše vrednosti. I nastaće novi blok. A tamo opet, kad Vam dosadi da i dalje budete učesnik, možete opet ostati prolaznik.
Kao što vidite, haos može nastati i kada jednom ne učestvujete do kraja. A ako se bezbedno izvučete više puta, to je samo kocka. Bolje budite veseli prolaznik, jer i proći treba. Nekad učestvujemo i da ne znamo, jer da tuda niko ne prolazi, ne bi postojao utaban put. Ne možemo uvek uhvatiti pravi momenat, ali trebamo ostati dosledni ako želimo da stvorimo više tih istih momenata. Taj srećni podvodni svet…
Ово Triglavska ulica , чији је аутор Marko Petrešević, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.
Засновано на делу на mondegas.blogspot.com.
Нема коментара:
Постави коментар