Uspomene

Iza mene brdo sećanja,
To teško brdo - moja tamnica,
Ispod brda leži klisura,
Hladna, mračna i velika

Ispred mene, glas mi odzvanja,
Tamo negde, sunce doziva,
Tamo gde se maše krilima,
Tamo gde ću biti slobodan!

Ostavljam vam uspomene sve,
Poneću samo one najlepše,
Razvući ih po nebu kao dugu
I vezati za par belih oblaka.

Neka lete moje uspomene,
Možda ih sretnem u letu!

Dvoje

• ==> Ti crtaš krugove u pesku, tako si sama. Umornim pogledom razlila si svet pred sobom. Na samo par koraka, tamo gde topoće neko srce, treba da dopustiš vetru da ti pomiluje vrat s preda, da pogledaš ka gore i vidiš onu zvezdu, onu sjajnu zvezdu koju smo videli pre samo par dana, iznad mase, među oblacima, negde oko meseca. Daleku, nečujnu, najveću. Zašto se tvoje srce grči? Da li si svoja osećanja pustila do zidova nerazumevanja i ograničenja? Ako!

• <== Ajde vodi me, proleteće mi godine - stegni me za ruku, pogledom ubedi, pruži malo nade. Ajde uberi me, iz ovog začaranog ora, gde svako nešto mora i neće. Ajde izgori me, pepo moj nek raznese vetar, nek odnese voda da me svuda ima, a da me nema. Ajde sakrij me, međ' zidove svoga srca, da po njima crtam slike, pišem priče i napravim večni hram...