Ову причу желим да посветим мојој левој и десној руци, женским особама које руше све табуе, али могу да сруше још по неку ствар (Крејзи Џо) или да поломе нешто (Попи)... Не препоручујем читаоцима који ме не познају лично или су први пут на блогу. Да, драги читаоци, погодили сте - с леве стране имамо једну ломачицу Попи, а с десне рушитеља Џоа! У ствари, то су две веома нежне женске особе, осетљиве, горде, одлучне, али ипак опет тако различите... У њима се стално нешто мења. Остају мистичне до краја, тако да не можете открити шта. Али са њима чак и претпоставке добијају неки нов смисао! Па, да видимо куда ова прича која следи води и где ће се запутити ове две осице? Да ли ће ветрови бити повљни за ова два слепа миша? Да ли ће им се земља отворити и шапнути своју тајну, а оне се склoнити на сигурно, у неку пећину? Уживајте... С поштовањем, Марко
***
Crazy Jo je ustala. Ne na levu nogu, ne na desnu, vec na jednu zamisao da pozove lovca na blago, Popi, u svom selu poznata i kao "Zmija koja bljuje viski", njenu dugogodisnju suparnicu i saradnicu u cistim i prljavim poslovima, kako bi joj se pridruzila u otkrivanju obala koje maze i cuvaju ostrvo i puteva koje vode do vrha istog ostrva nasukanog po sred Paratethys-a... To brdasce, to ostrvce je bilo prava zagonetka za Jo! Svojim hladnim i nervoznim rucicama, scepala je telefno, a vrhovima znojavih prstiju iskucala poruku Popici... Zvala je na svecanu dodelu blagoslova "Mama Elizabeta", koju ce nadgledati cuvar zatvora, od milja Hodajuca Guarana, ili ti Ivana! Princ Bojan nije smeo pokazati suze zbog rastanka... Morao je ostati jak. Zato se umivao pivom, ne bi li zakamuflirao plac i tugu... Kad mu je knedla zastala u grlu, on je opet junacki potegao kriglu! Od besa je lomio staklene krigle, a sa svakog parceta stakla usmrknuo i ono malo piva sto je ostalo da se ne baci, jer se nikada ne zna u ovim nesigurnim vremenima! Pele, sa svojom makro-korporacijom, dao je novac i sponzorisao ceo put. Kupio im je barku, sa jedrima nacinjenim od najfinijih paucina, skupljanim godinama... I one su htele da lete, a ne samo da plove... Nebo je bilo njihovo. I zapevali su svi pred rastanak! To nadmetanje, ta skupina jakih jasnih glasova, toplina, nadolazeca inspiracija, plac kroz pesmu, zapenili su stari prijatelji... Zapenili... Nema kraja! i njegovo velicanstvo, Nexis, zapevao je i zajecao... Njegov glas stvarao je mehure u kojima smo svi leteli do pada na guzicu... A boleo je taj pad! i otplovile su... muska populacija ostade nasukana u pesku, kao da nema nade, kao de pomeriti nece, kao da bez njihovih ruku sve ce stati i nista vise nece biti tvrdo... Mozda su i bile u pravu!
Plovile su dve ribe 20 dana i dvadeset noci... Ponele su zimnicu, rezervnu hranu, Popi je cak ponela i kondome, da stave ribu koju upecaju u njih... Za to vreme, Nexis, se napio i pao u more... Medjutim u vodi je do kolena cucala Oonah, koja je bila neprimetna i mracna, jer se suncala na terasi, pa je on u stvari pao na nju... Oonah ga je odvela kod vodoinstalatera Roxy de Patagonia. Kada je usla sa Nexisom, koga je obesila kao kakav privezak oko vrata, Roxy povika - "Zar opet moram da otcepljujem neko gov*o!" Ali pogleda i shvati da je to Nexis... Okupace ga dve drugarice, zaviti ga u pelene, a posle ce se igrati sa njim kao sa malom caurom... Bice on njihova svilena bubica... Sve je mirisalo na greh... A za to vreme, kod crazy Jo-a, je mirisalo jos nesto, jer je Popi pokvarila stomak... I prodje tih 20 dana i 20 noci... Nasukase se Popi i Jo!
***
Kada su sisle sa broda, "stropostale su se automatski" na obalu, odnosno ispod prve palme na koju su naisli... Prva se probudila Popi. U stvari, kao je spavala bocno, s prsima ni na nebu ni na zemlji, osetila je da joj nesto mili... Kada je otvorila oci, nista nije primetila... Verovatno se istripovala... Mozda se setila nekih lepih trenutaka u njenom zivotu... Ustala je, i taman kad je krenula ka obali, nesto ju je povuklo za nogu... Popi je vrisnula, a Jo je poskocila kao skakavac... Ponovo se Popi istripovala... Ali, nesto je tu vrdalo i mrdalo... Ovo mesto je tako nekako vrdajuce... A Popi je dozivljavala takozvane vrdove... Ikrenuse nih dve... Ka vrhovima. Dosta im je bilo mora! Ajdemo na planine! Konacno je Jo na ostrvu koje je kopkalo njen pogled kome nije bilo kraja... Osmatrala ga je ona u mislima onako sumnjicavo, zbunjujuce, sa napucenim ustima, napetim celom... Sada je na njemu. I ona uziva. Zajedno sa Popi... Nije bila stvar u vezi blaga... Nego u vezi promene. Mira. Avanture. Jo je razmisljala o mnogim stvarima koje je cekaju kod kod kuce. Vaznim odlukama... Razmisljala je sta da keze. Kako da reaguje. Pokusavala da osmisli pravi trenutak. Kofer briga. i saradnica Popi. I imala je osecaj da sve to mora skoro da odradi. Popi je, pak, razmisljala na duze staze. O tajnoj operacii sledece godine, o poslu, o proslosti... Jo se pak zalgavila u buducnosti. Ali njih dve su zajedno bile sadasnje. Neponovljive! Ove dve osobe su siroko vezane. Jo je kao Mesec, Popi kao Zemlja... Mogu da se tese, ali se ipak ne razumeju. one se jasno vide, istrazuju, ali tuga vlada tu... Obe imaju hrpu problema. Nek namestaju trenutke. Posto ovi dugo traju. To ni nisu trenuci. Nisu svesni svoje pasivnosti... I tako su setale, uzivale, meditirale. Za to vreme, u Sivogradu nemanja se treznio uz asistenciju Roxy da Patagonia... Uz njena ceskanja, pevusenja, uz OOnah-ine supice i jela po imenu picete... Doslo je vreme da se dve putnice vrate kuci... Posle burne noci provedene sa Vrdnacskim duhovima, koji su se kao jegulje vrteli oko njih, posle mesavine suza i znoja, nemira mira i mira nemira, vratile su se... I kako su plovile, shvatile su da su zaboravile hranu... i kada su htele da se vrate nazad, nasukale su se... Nestao je Parathethys... I bile su u mulju. Ni napred ni nazad... Bas su se odvalile od vremena. kao neka ogromna stena. I upale u ovaj mulj! I kad su krenule nazad ka mestu vrdanja, utopile su se u blato... I vrdalo su... Cele vecnosti su vrdale. I tako nastade ime mesta Vrdnik! Oko Bokija je ispletena paucina, koju je skupljao da bi pnovo razvijao jedra i krenuo u potragu... Pele je crkao, upao je u ves masinu kada je prao novac...Oonah je odmah uskocila u posle-okeansko blato kako bi uzivala i sladila se u njegovoj lekovitosti, van domasaj sveta... Taman ce bolje i pocrneti od sunca! Roxy, opasna paucica, je pojela Nemanju... Medjutim, on je bio pomalo pokvaren i zilav, pa se Roxy ispovracala u mulj po OOnah-i i pala... Kada je OOnah videla to na njenoj kozi, odmah je pala u nesvest. Grad je postao Beo. I nesto se i dalje vrdalo... Nemojte ovako da zavrsite!
