Wash and Go!

Trceci kroz park gledao sam da izbegavam listice, igrao sam se... Ali oni su padali svejedno i pravili zvuke koji su me maskirali... Od cega? Od nicega. Ja sam se samo igrao... Ali njih ce biti sve vise... I koliko god ja milovao stazu stopalima, iza mene ce nastajati vir i listici ce poskakutati... I jednostavno moram da biram. Izabrao sam borbu i meditaciju ! Znaci dva bojna polja... Ili vise? Jer, dosta je. Dosta mi je vishe te zaraze nepoverenja ljudi u sebe i u druge, dosta mi je vishe kada se ljudi oko mene prave ludi, dosta mi je povrsnih utisaka, zlonamernosti, straha koji me prati, dosta mi je potiskivanja mojih zelja, energije, talenta, izigravanja smirene budale, nonsalantnosti, nemogucnosti da prema nekom budete otvoreni... Moje bojno polje se otvara... Prvo se borim sa sa sobom... I ostacu tajan za javnost oko mene... Radicu na tom projektu... Napravicu haos u kojem cu samo ja moci da vidim red... A vremenom ce ga drugi videti i ugledati se na njega! U svakom ima neto vise, nesto sto se treba spoznati... Bilo tuga ili sreca i svako ima za sta podeliti... Ja sam tesio mnoge, nekolicina je tesila mene... Ali ja sam izabrao taj put i ne zelim da razocaram sebe ni druge... Ipak ja verujem u neku visu energiju... Ostrascenost nije dobra, ukoliko te pokrece, zbog toga glavu izgubis... Ali ako si ostrascen za ciljem to je vec nesto. Planova nema... Oni se prespavaju... Ako neces da povredis druge, pomozi im, i pokazi im deo tvog svetla, da ne bi ispao egoista ili da ne bi pomislili da lazes. Pogotovo kada radis vise stvari odjednom... Kao da stvaras nemir... Nemir postoji kod mene. Neki strah... Sada rusim to... Bitka pocinje... Osecam led na grudima, vatru na ledjima, zario sam zube, rastegao se, tresem se, ali se ne dam... O duse moj, gde si... Igraj sa mnom, plesi sa mnom. Podijum je nas. I nema nazad... Bitka je otpocela! Dosta mi je vise! Dosta! Dosta!