Došlo je proleće

Ušlo je kroz prozor neočekivano i rasplamsalo maštu, želje. Naježio sam se bio. Već sam video zelene guste krošnje, osetio sladunjave mirise, čuo sam pticu kako cvrkuće. Otopilo mi je pogled i učinilo da nemirno posmatram i išćekujem prve znake da je ono tu. Stariji sam. Pun iščekivanja i onog pritajenog zimskog nemira, koji će sa prvim prolećem da se sruči, zatim one zimske tišine koja će da se oblikuje. Hodam kroz svetlo i tamu, dok unapred bojim ovo proleće. Moji teški koraci bude majku zemlju. Tu sam. A, gde je moje proleće?

Crveni put

Polomio sam tvoje poljupce,

istrgao se iz zagrljaja tvog.

Ipak, nisam nastavio dalje,

Samo pao sam na lom.

Puzio sam kao malo dete

I crtao po snegu crven put.

Kao kakva polutka mesa

Sledio sam se na putu tom.

Magla skrila te je od mene.

Počinjem da čujem pahulje.

Voleo bih da si kraj mene.

Nije vreme sad za ordenje.

Osetim, hladan vetar duva.

jezivo biće raste u meni,

Voleo bih da mi čitaš misli,

Opet sam ostao bez reči.

Da se ceo predam,

Ovaj put bez mere,

Jer ne umem kas`ti,

Šta me troši, šta me jede. 

Magla skrila te je od mene.

Počinjem da čujem pahulje.

Voleo bih da si kraj mene.

Nije vreme sad za ordenje.

Sve pobede ti predajem.

Jer i pobede zadaju muke.

Čitaj misli sada kraj mene.

Crven put ti stavljam oko ruke.