Uspomene

Iza mene brdo sećanja,
To teško brdo - moja tamnica,
Ispod brda leži klisura,
Hladna, mračna i velika

Ispred mene, glas mi odzvanja,
Tamo negde, sunce doziva,
Tamo gde se maše krilima,
Tamo gde ću biti slobodan!

Ostavljam vam uspomene sve,
Poneću samo one najlepše,
Razvući ih po nebu kao dugu
I vezati za par belih oblaka.

Neka lete moje uspomene,
Možda ih sretnem u letu!

Dvoje

• ==> Ti crtaš krugove u pesku, tako si sama. Umornim pogledom razlila si svet pred sobom. Na samo par koraka, tamo gde topoće neko srce, treba da dopustiš vetru da ti pomiluje vrat s preda, da pogledaš ka gore i vidiš onu zvezdu, onu sjajnu zvezdu koju smo videli pre samo par dana, iznad mase, među oblacima, negde oko meseca. Daleku, nečujnu, najveću. Zašto se tvoje srce grči? Da li si svoja osećanja pustila do zidova nerazumevanja i ograničenja? Ako!

• <== Ajde vodi me, proleteće mi godine - stegni me za ruku, pogledom ubedi, pruži malo nade. Ajde uberi me, iz ovog začaranog ora, gde svako nešto mora i neće. Ajde izgori me, pepo moj nek raznese vetar, nek odnese voda da me svuda ima, a da me nema. Ajde sakrij me, međ' zidove svoga srca, da po njima crtam slike, pišem priče i napravim večni hram...

Malo carstvo

Priroda je toliko puta opisivana. Eto, i ja sam bas sada hteo podeliti sa tobom pogled, maglu, sunce, kisu, park. Ali, bili smo aljkavi - sistem je reagovao. Sistem je reagovao i u mom okruzenju. Desi se kada si skroman u laganju, da to nadoknade ljudi, besni ljudi. A ne pitaj otkud bes, jer video sam ja i injihovu dobru stranu - samo nemoj nikom da kazes... Jesi ti jos ona osoba, jesam li jos amajlija na tvojim grudima? Neke zivotinje nose mladunce koji su nedavno prestali da disu, misleci da su zivi - valjda previse osecaju - da li i ja previse osecam? Moram priznati da ja ne igram ovu igru da bih pobedio i da sam otvorio dusu i prepustio je promenama, neizbeznim kao sto je priroda i nephodnim, kao sto su neophodne moje potrebe. Znas, sreca ja kada pustis da te inspirisu male stvari. Sreca je veza. I kada je sve isto, i to je sreca - svi mi mamo svoje licne tradicije, sve ostale tradicije izvucene su iz konteksta prirode i stavljena u religijsku i nacionalnu mantiju.  Sreca je i sto ovo vreme tece. Sreca je kada odbacis velicinu. Sreca je kada kazes dobar dan i prosjaku i profesoru neke ugledne ustanove. i tako nastane mala zajednica, koju svi slavimo uz veliki vatromet. Ti si deo moga carstva.

In the middle of your heart

I još ti verujem, za glas tvoj umirem
I sebe darujem, bez potvrde

Ranjeni soko, misle da sam najjači
Sunce se gasi, poslednji trzaji

It's so cold and so dark
In the middle of your heart
I can't breath, I am stuck
In the middle of your heart
Child of Moon, king of dark
In the middle of your heart

U zoru, kada sunce iznenadi maglu
I miris lipe podseti na slasti

Dok tvoje mokro telo krade vazduh
Iz tvog života ću se iskrasti

It's so cold and so dark
In the middle of your heart
I can't breath, I am stuck
In the middle of your heart
Child of Moon, king of dark
In the middle of your heart

Kada noć postane ti neobično tiha
I svaki cvrkut jedna suza bude

Tada ja ću da zagrmim i mir ću da rušim
Vetar oteraće i cvrkut i suze

It's so cold and so dark
In the middle of your heart
I can't breath, I am stuck
In the middle of your heart
Child of Moon, king of dark
In the middle of your heart






Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Sjene su oko nas

 Sjene su oko nas zbacile stare slike sa išaranog zida.

Stegnem sebe, tražim srce u strahu da ga više nemam.

Svako vece umrem, svako jutro nastavljam da živim.

Ovi vetrovi više ne mirišu više isto i ne donose ništa.

Nikada ti nećeš mene razumeti, jer sjene su oko nas.

Nikada, a ja moram dalje - sad, a ne nekada.





Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Andjeo

Alkohol je rec koja stoji nma tvojim prevtljivim usnama koje sam hteo da popijem. Dim, uzalud je dim, da pekrije ona tvoja dva sarena oka, kojim si me uvek mogla kupiti. Pitanja koja si mi postavljala, sve sam znao, I svaki odogovor sam znao. Nemam razlog da odogovorim, ali ta pitanja meni sada saplicu jezik, misli, pokrete. Sada to golica moju sredinu tela, I jos jednom, a nisam verovaao da cu jos jednom, jos jednom! Tu je neko pored, ja sam se trosio I pre tebe, I stid me je da ti dajem ostatke, ali si ih ti jednim pokretom rasula po tami, koja moli za suncem, jer hocu I ja da budem zvezdana prasina, hocu I ja da iskricavim recima, kupim opet tvoj pogled, d ate opet dodirnem, da opet cujem ono mucno disanje, na jastuku, dok si se pravila da spavas, duso moja mala. Mala, skrivena, ali ponosna I prskosna. Zlocin isti, kazna razlicita. Sacekaj, da zapaim jos jed nu. |Strpi se dok pruzim sebi vruc, ostar gutljaj, dok pletem jos jednu cauru svoju. I cekam da me razmrsis, istopis, kao sto si topila moj jezik.

Bas to volim. Taj prkos, taj polet, ali opet, jos uvek voli onaj vlazan poljubac koji je pao sa mog obraza na tvoja usta. Jel ti znas da sam se postideo od tako neznog poljubca. Niko me jos nije tako nezno poljubio. Svi su nasrtali! A TI? E, sazvezdje moje. I kada te gledam, ja verujem. Nemoj I to daa mi zabranis. Nemoj! Najneznije te molim, valjda sa razlogom da I ja budem nezan bar jedanput. Pahuljo moja!

Ne igra mi se sa recima. Jas am dete. Vristim kada nesto hocu samo. Ali za tebe cu cutati I slusati. Tajno moja… Volele su me I volio sam. I nista. Samo veci strah, samo razocaranje, samo glina koj se susi. A tako bi je pomesao s tvojim sokovima I pravio gorostase nad moreuzima. \a onda se bacio sa njih I zaplivao. Ali ne znam u koje more I u koji okean. Sta da radim, kada sam se zbunio. Ali u dubinin duse sve znam, zvezdo moja. \\

Ugasit reflektore. Ugasite ih! Ovu ulogu nisam spremao, a nemam ni talenta. Izdaju me ruke. \heh. Postajem smesan. Znas ti! Znas. J volim sto znas!

Ljubav zivi na granici. Zato je uvek ranjiva, zato je tao bitna, a s vi je potcenjuju. A svi misle na nju. Svi su u njoj I oko nje. Srce jet u da bi nse lomilo! AJDE!

Jesi ti prosta ili krha? 

Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Tiho...

Negde tiho nekud daleko polučovek u polujavi hoda.

Između mećava, u tami, okružen jezom, zastane i čeka.

Pogledi se lome o njega, putevi ga okružuju i seku.

A rane su bez bola, bolan je samo njihov beskraj,

Bolna su samo pitanja, koja su vetrom stigla

Spustila se na puteve, ušla u prolaze, ugrizle srce...

Na granici između života i ničega, s osmehom punim gorčine

On i dalje čeka, opet laže sebe, opet traži dve zvezde

i pored milion drugih, opet samo one da ga umiju...

Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Plavi trag

To je bila pusta nada, velika laz

Da mislim da sam od kamena

To je bio samo hladni strah

Suvi kanjon bez izvora

Zlocin isti, opravdanja razna

I niko nije pobednik na kraju

Sad plesem s'vetrom, letim ka nebu

Da me kupa sunce i da mislim plavo 

 ***

Praticu plavi trag svog detinjstva

Polako i pazljivo

Tamo na obali jedne reke

Trag se razlio...

Gromki osmesi, oci sretne

Sto me ubedjuju!

Da ostanem jos malo tu

Gde je nestao...

Plavi trag mog detinjstva

Gde je nestao? 

Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Pusti me da mastam

Kada krenes, povuces carsav od neba,
S njime me pokrivas, da spavam kao beba,

Kazes da dolazis, nezno me otkrivas,
U vatri, u bunilu, poljupcima zalivas,

*

Dal' na zemlji, il' na nebu neko zna,
Gde se moje srce sakriva,

Ako zna, neka cuti, dok ja slutim,
Necu da se moje srce ljuti,

*

Kilometri oko nas, dosli su u ovaj cas,
Tama sapuce, barem ona misli na nas,

Sumraku krades me, zoves da plesem s tobom,
Sanjivim ocima ja gledam sunce pred sobom,

*

Dal' na zemlji, il' na nebu neko zna,
Gde se moje srce sakriva,

Ako zna, neka cuti, dok ja slutim,
Necu da se moje srce ljuti,


Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Ne idi od mene

Siris mi ruke, otvaras mi srce tvoje,
Mace moje;

Moj dah ledeni ti vatrom progonis,
Sunce moje;

*

Nisam hteo vise niciji da budem,
Nisam hteo vise da postojim,
Ali kako sad kada svaki deo mene,
u rukama tvojim kao pahulja stoji.

*

Stegni me, baci me, nadji me, pa uzmi me,
prati me, pogledaj me, zapali me, unisti me.

Ne idi od mene...

Brodovi nekud plove, kojim ti ces milo moje,
Kitovi cuce se, dva sarena oka plakace

Ostacu kraj tebe...


Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Dlan

Ja tiho jecam, najtise
   Da me ne cuje,
U dusi mojoj, zatisje
   Gde je prolece,

Dok nebo mazi talase
   Dlanovi mrve se,
Srce opet grci se
   Ja polako bledim, nestajem,

*

Kako mi sada trebas!
...Dok hodam nepoznatim ulicama
Kao nikada pre!
...Dok tapkam lagano koracima
Tako mi sada nedostajes!
...Trudim se, ali ne umem bez tebe
Poklonicu ti srce!
...Ti ga uzmi, nemoj da ga ne odbijes
Nosi ga sa sobom!
...Daj ga onom ko te zasluzuje



Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Kapljica

Kada led krene da puca i da se lomi,
Kada se priblizis ognju u grudima,
I kada ti nepce necujno zazvoni,
Kad prestanes da grizes zubima,

Kada se priblizis podu,
Kada te uplase boje i zvukovi,
Kada te tuga saplete u hodu,
Kada se sudare razliciti svetovi;

Oslusni...

Ti lezes sa teretom svojih misli tada,
Dok se tisina polako uvlaci u dom tvoj,
Ranjeno srce na tren prestane da se nada,
A taj tren za kisu, veceras, je zov,

Asfalt i zemlja kljucaju vodene mrvice,
Svetlo se preliva, boje blede,
Bez reci, suvih usta trazis kapljice,
A izvor u tebi oko tebe.

Ti pravis oblike ispod neba u sred kise,
Tvoji snovi su negde na kraju duge,
I kada sunce ponovo se rodi, tebi okice sjaje jos vise,
a miris kise sa tvojim mirom ode.

Reci...


Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.

Malo srce

Kad bi vatra zagrlila sva secanja,
Oluja probudila onu tisinu,
Tisinu u kojoj sam bezao od sopstvenog daha,
Koja mi dahce za vratom,

Kad bi zivot kandze dublje zario u moja ledja
Da izbrise tragove tvoje,
Kad bi me talas odvukao u mracne dubine,
Daleko od mirisa i svesti,

Barem da mi zvezde odvuku poglede i snove,
Da postanem nepokretni lutak,
na sred velikih polja gde klasje plese,
Gde se sve menja,

Kada bi se zemlja rascepala na dva dela,
A glas prolio po dnu,
I sve tajne postale nagadjanja i postale odron,
Odron ljudskog dna...

Ostalo bi jedno srce malo - zivo kao secanje,
I svi bi se pitali ko ga krije,
A to niko osim tebe  i njega ne bi znao,
Jer - neke tajne su vecne.

Sto mile po raskrnicama i mostovima,
Sto svetle u noci,
Tajne sto te vode kroz zivot,
Sto boje dane,

I kada ti je najgore, i kada umor ti grci noge,
a srce malo ce te golicati,
Kada se boris i pobedjujes, protiv celog sveta ratujes,
Srce malo ce biti tvoj andjeo.

Vecno...


Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.