Čujemo zveckanje zvončića okačenih o okovratnike irvasa koji lebde vukući sanke Božić Bate. Vreme je bilo Božića, onda, kada sam napisao ovaj tekst pre nekoliko meseci. No, sada ga delim sa vama...
Jedan jugo-nostalgičar (Masovna pojava ljudi koji žive sa svešću da su živeli bolje pre i da je standard ispod toga nepromenljiv nabolje i često mešaju mladost i godine sa ekonomskom situacijom. Nisu hteli da produže mladost ili pak da se uozbilje... A i imaju za čim da žale - lično smatram) mi je rekao, a čudnim putevima komunikacionim sam to sebi i potvrdio, da na Zapadu za vreme Božića imaju velika sniženja. Onda sam se vratio u sadašnjost, iz koje nisam ni izašao i shvatio da kod nas sa tim sniženjima nastaje čudna situacija. Otvaranjem jednog velikog tržnog centra sa napomenom "da je najveći na Balkanu", uvideo sam i doživeo da narod masovno ulazi, isprobava i izlazi, ali praznih ruku sa mislima koje ostaju za njima tu među robom. Ali mi napredujemo sa sniženjem vezanim za hranu. Mi, inače, služimo jaka jela čak i na sahranama, što je zdravo, zato smo tako izdržljivi... Ipak nismo gojazni kao Englezi. Pa, kako? Verovatno je u pitanju to što se ovde drže dijete od sniženja do sniženja. Nego, da se ne udaljim od sopstvenih misli, želim da pričam o Božićnim na globalnom nivou držeći se one stare: "Deluj lokalno, misli globalno!"
Čujem zvončiće na okovratnicima irvasa što lebde vukući Batine sanke. Vreme je Božića. Opet ističem isti tekst, ali s razlogom... Samo da nije politička kampanja! Čujem crkveno zvono preko puta, dok pišem ovo, ali ne kao posledicu klerikalizacije, već Božića. produhovljeni hrišćanski praznik koji aludira na skrušeniji jednostavniji život u zajednici u skladu sa prirodom u zajednici - složnoj i tolerantnoj. Usput stalno pipkam telefon, mobilni telefon - tu moju bolest, neophodnost, uslovni refleks, strah, anksioznost i večitu budnost, ne bi li video koliko još imam VREMENA! Kažem "VREMENA". Ali slavlje ne sme da se propusti - božić kratko traje, a ljudi nezadovoljni, željni, nestaloženi. za kredit ćemo lako - on može da se dopuni za minut... interesantno što u stvari za vreme ovih skromnih praznika ljudi šetaju po ivici bankrota. Verovatno dokazuju svoju skromnost. Daće sve pare! Konditorski proizvodi i ostala roba... Pa sniženja, pa boje, pa... Efekat "žena u šopingu" dolazi do izražaja.
Čujemo zveckanje parica! Koliko parica toliko varnica... Čujemo zveckanje parica, čiji fondovi i računi nas stežu oko vrata, a vuku nacionalnu i svetsku ekonomiju, koja je u rukama 5% svetskog stanovništva. Vreme je sniženja. Božić bata postaje banka, postaje sniženje. Koliko ćemo se sniziti? A lepe žene prolaze kroz grad - cakle okice, a i treba... I treba ušteđevina da nestane.
Ako sam išta shvatio o životu i uspehu, jeste da PARE NISU CILj, VEĆ SREDSTVO! Sa više umetničke slobode, više dramskih pauza. Ali ne slobode koje nudi fast-food muzika u Srbiji, šljašteća, napadna, dopingovana od koje krave daju više mleka. To bi bilo to. Videću da izbegavam ovakve teme... Ostanite uz naš kanal - sledi blok reklama.
Spasih se - nije sve bila satira!
Upotreba čoveka by Marko Petrešević is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Serbia License.
Based on a work at uvknap.blogspot.com.
1 коментар:
треба проверити:)
Постави коментар