24

24. Jebenih 24 sata koje su ljudi izmislili da bih se pravio da opet pocinje novo vreme za mene. Ne počinje. Ne počinje, jer kad god pomislim na tebe, nastane nevreme. Kad god pomislim na tebe - čovek stena pukne i pretvori se u glinu. Danas je 24. jun, a nekad je bio 24. maj. Ne deluje uopšte tako daleko, ali između ta dva "24" ja sam razapet. I svašta možda ima što je 24. Ja imam 24 godine. 24 je deljivo sa dva, ali nemam osećaj da sam nešto podelio. Imam osećaj da sam bacio vodu u sred pustinje i ostao žedan i nehuman prema sebi i drugima. Usne će uvek ćutati o 24, a toliko toga bi rekle. Ali bojim se da će me reči udaviti, i da će mi umesto njih izlaziti skarabeji na usta. Jer mojih 24 ostaće zauvek mumificirano u nekoj grobnici u tami sa mumificiranim životinjama i imaginarno predstavljenim životom. Tama i hladnoća su došle na loše skuvanu kafu, da im pričam o istini. A sve je u stvari laž. Laž koja rasta i opada, kao plima i oseka, ali mesec se rađa u meni svake noći. Zastajkujem, postajem nem i nevidljiv. Mislio sam da ću sledeći dan, kada sam oslobodio sebe istinom i kod onih najbližih - nekako zaboraviti. Ipak, nisu sve ludosti iste, niti su sve ljubavi iste, a nisu ni sve oštre reči iste. 24. maj je dan laži, dan poigravanja, dan nerazmišljanja, dan koji sam slavio jer sam voleo kao nikad pre. 24. godina je godina kada sam se oslobodio, godina kada sam bio lud, godina kada sam bio najsrećniji i kada me je najviše peklo. To je godina kada sam mogao da izdržim sve. Danas sam u trenutku kada sam opet napravio nevreme u sebi slučajno pogledao na kalendar i shvatio da je jebeni 24. jun. 24 nikad više...

Došlo je proleće

Ušlo je kroz prozor neočekivano i rasplamsalo maštu, želje. Naježio sam se bio. Već sam video zelene guste krošnje, osetio sladunjave mirise, čuo sam pticu kako cvrkuće. Otopilo mi je pogled i učinilo da nemirno posmatram i išćekujem prve znake da je ono tu. Stariji sam. Pun iščekivanja i onog pritajenog zimskog nemira, koji će sa prvim prolećem da se sruči, zatim one zimske tišine koja će da se oblikuje. Hodam kroz svetlo i tamu, dok unapred bojim ovo proleće. Moji teški koraci bude majku zemlju. Tu sam. A, gde je moje proleće?

Crveni put

Polomio sam tvoje poljupce,

istrgao se iz zagrljaja tvog.

Ipak, nisam nastavio dalje,

Samo pao sam na lom.

Puzio sam kao malo dete

I crtao po snegu crven put.

Kao kakva polutka mesa

Sledio sam se na putu tom.

Magla skrila te je od mene.

Počinjem da čujem pahulje.

Voleo bih da si kraj mene.

Nije vreme sad za ordenje.

Osetim, hladan vetar duva.

jezivo biće raste u meni,

Voleo bih da mi čitaš misli,

Opet sam ostao bez reči.

Da se ceo predam,

Ovaj put bez mere,

Jer ne umem kas`ti,

Šta me troši, šta me jede. 

Magla skrila te je od mene.

Počinjem da čujem pahulje.

Voleo bih da si kraj mene.

Nije vreme sad za ordenje.

Sve pobede ti predajem.

Jer i pobede zadaju muke.

Čitaj misli sada kraj mene.

Crven put ti stavljam oko ruke. 

Uspomene

Iza mene brdo sećanja,
To teško brdo - moja tamnica,
Ispod brda leži klisura,
Hladna, mračna i velika

Ispred mene, glas mi odzvanja,
Tamo negde, sunce doziva,
Tamo gde se maše krilima,
Tamo gde ću biti slobodan!

Ostavljam vam uspomene sve,
Poneću samo one najlepše,
Razvući ih po nebu kao dugu
I vezati za par belih oblaka.

Neka lete moje uspomene,
Možda ih sretnem u letu!

Dvoje

• ==> Ti crtaš krugove u pesku, tako si sama. Umornim pogledom razlila si svet pred sobom. Na samo par koraka, tamo gde topoće neko srce, treba da dopustiš vetru da ti pomiluje vrat s preda, da pogledaš ka gore i vidiš onu zvezdu, onu sjajnu zvezdu koju smo videli pre samo par dana, iznad mase, među oblacima, negde oko meseca. Daleku, nečujnu, najveću. Zašto se tvoje srce grči? Da li si svoja osećanja pustila do zidova nerazumevanja i ograničenja? Ako!

• <== Ajde vodi me, proleteće mi godine - stegni me za ruku, pogledom ubedi, pruži malo nade. Ajde uberi me, iz ovog začaranog ora, gde svako nešto mora i neće. Ajde izgori me, pepo moj nek raznese vetar, nek odnese voda da me svuda ima, a da me nema. Ajde sakrij me, međ' zidove svoga srca, da po njima crtam slike, pišem priče i napravim večni hram...

Malo carstvo

Priroda je toliko puta opisivana. Eto, i ja sam bas sada hteo podeliti sa tobom pogled, maglu, sunce, kisu, park. Ali, bili smo aljkavi - sistem je reagovao. Sistem je reagovao i u mom okruzenju. Desi se kada si skroman u laganju, da to nadoknade ljudi, besni ljudi. A ne pitaj otkud bes, jer video sam ja i injihovu dobru stranu - samo nemoj nikom da kazes... Jesi ti jos ona osoba, jesam li jos amajlija na tvojim grudima? Neke zivotinje nose mladunce koji su nedavno prestali da disu, misleci da su zivi - valjda previse osecaju - da li i ja previse osecam? Moram priznati da ja ne igram ovu igru da bih pobedio i da sam otvorio dusu i prepustio je promenama, neizbeznim kao sto je priroda i nephodnim, kao sto su neophodne moje potrebe. Znas, sreca ja kada pustis da te inspirisu male stvari. Sreca je veza. I kada je sve isto, i to je sreca - svi mi mamo svoje licne tradicije, sve ostale tradicije izvucene su iz konteksta prirode i stavljena u religijsku i nacionalnu mantiju.  Sreca je i sto ovo vreme tece. Sreca je kada odbacis velicinu. Sreca je kada kazes dobar dan i prosjaku i profesoru neke ugledne ustanove. i tako nastane mala zajednica, koju svi slavimo uz veliki vatromet. Ti si deo moga carstva.

In the middle of your heart

I još ti verujem, za glas tvoj umirem
I sebe darujem, bez potvrde

Ranjeni soko, misle da sam najjači
Sunce se gasi, poslednji trzaji

It's so cold and so dark
In the middle of your heart
I can't breath, I am stuck
In the middle of your heart
Child of Moon, king of dark
In the middle of your heart

U zoru, kada sunce iznenadi maglu
I miris lipe podseti na slasti

Dok tvoje mokro telo krade vazduh
Iz tvog života ću se iskrasti

It's so cold and so dark
In the middle of your heart
I can't breath, I am stuck
In the middle of your heart
Child of Moon, king of dark
In the middle of your heart

Kada noć postane ti neobično tiha
I svaki cvrkut jedna suza bude

Tada ja ću da zagrmim i mir ću da rušim
Vetar oteraće i cvrkut i suze

It's so cold and so dark
In the middle of your heart
I can't breath, I am stuck
In the middle of your heart
Child of Moon, king of dark
In the middle of your heart






Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.